Da li je opravdan strah pojedinih kompanija od prisutnosti na društvenim mrežama?
Pre nego što ponudimo odgovor na ovo pitanje, osvrnućemo se na sam pojam reputacije i način na koji se ona gradi. Mada postoji više definicija reputacije, istina je da bismo je mogli uporediti sa lepotom i reći da se ona nalazi u oku posmatrača.
Kako nam ovo neće biti od velike pomoći, preciziraćemo: reputacija je neopipljiva vrednost kompanije i predstavlja zbir svih njenih delovanja i ponašanja kojima utiče na mišljenje ciljne javnosti (interesnih grupa), formirano tokom određenog vremena. Izgradnja reputacije je, dakle, jedan dugotrajan proces. Kako je to još u 18. veku rekao Bendžamin Frenklin: „Potrebno je mnogo dobrih dela da bi se izgradila dobra reputacija, a samo jedno loše da se ona izgubi“.
Sa sigurnošću možemo reći da na taj proces utiče sledeće: uspešno poslovanje sa stalnom tendencijom napredovanja, primena inovativnih načina poslovanja (konkurencija se ugleda na vas), dospevanje i održavanje na liderskoj poziciji, plasiranje proizvoda/usluge visokog kvaliteta, konkurentna cena, ulaganje u marketing i odnose s javnošću sa ciljem da se postigne medijska zastupljenost (bez skandala, afera i sl.) koja će doprineti stvaranju pozitivnog utiska o kompaniji, da se plasiraju tačne informacije o proizvodu, da se osluškuju želje i potrebe korisnika i na njih adekvatno odgovara.
Pretpostavimo da jedna kompanija godinama ulaže napore da se sva pomenuta načela dobre reputacije ispoštuju i da je istu već stekla ili je na dobrom putu za to. Mnogi će se s toga zapitati da li je otvorena komunikacija pametna odluka ili je bolje odložiti је za još neko vreme.
Odmah da se razumemo – razmišljanje da ćete odlaganjem sačuvati dobru reputaciju, potpuno je pogrešno. Digitalni mediji su ponudili mogućnost koje se ne treba plašiti, nego je iskoristiti na najbolji način i što pre. Govorimo o dvosmernoj komunikaciji koja je kompanije, brendove, pa i političke lidere učinila mnogo bližim i pristupačnijim njihovoj ciljnoj grupi, a to je upravo ono čemu smo težili svih ranijih godina. Ako znamo da 80% korisnika pretražuje proizvod ili uslugu prema ključnim rečima pre nego što donese odluku o kupovini, kao i da 70% njih čita utiske drugih korisnika o istom, onda se postavlja pitanje da li kompanija koja tvrdi da su joj korisnici na prvom mestu može sebi dopustiti luksuz da ostane “offline”.
Odlukom da vas nema na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i drugim popularnim mrežama, nećete bitno uticati na online zajednicu, ali ćete sasvim sigurno uticati na to da vaša reputacija bude poljuljana. Ako ste iznenađeni i pitate se zašto, odgovor je: zato što vaše odsustvo ne sprečava ostale da govore o vama i dele sadržaje u kojima se spominjete, u pozitivnom ili negativnom kontekstu.
Sa druge strane, imate priliku da pažljivo osmišljenim strateškim nastupom utičete na svoju ciljnu grupu, da kontrolišete sadržaj, sami gradite svoju online reputaciju i da njome upravljate.
Da rezimiramo: DOBROM REPUTACIJOM SE UPRAVLJA. U suprotnom je loša.
O načinima koji vam mogu pomoći u tome, biće više reči u nekom od narednih tekstova.
